Grejanje po utrošku

Postavili smo ovaj članak kako bi prikupili sve potrebne informacije vezane za grejanje po utrošku. Nadamo se da ćemo zajedno upotpuniti ili ispraviti nedostatke navedene ovde. Trenutne informacije su one koje su prikupljene sa pojedinih sajtova, foruma i informacije koje smo dobili od pojedinaca.

Kako održavati odgovarajuću temperaturu u stanu?

Optimalno je izabrati najnižu poziciju na ventilu koja omogućava prijatnan komfor u vašem stanu. Ako izlazite iz stana, spustite temperaturu u stanu na onaj položaj gde Vam ne smeta da sačekate da se stan zagreje kada se vratite. Ako tako uradite, imaćete dobre uslove ugodnosti po najnižoj mogućoj ceni. Do sada nije bilo potrebe držati konstantno radijatore na maksimalnom podeoku „5“, usled većih temperatura koje se postižu u stanu (preko 25°C) a i samim tim može negativno da se odrazi na račune.

Važno je znati da 1°C manje u prostoriji znači 6% manje potrošene energije! U gornjoj tabeli su preporuke Brunate za održavanje idealne temperature u prostorijama, uz mogućnost uštede. Imajte na umu da stanovi koji su na nepovoljnom položaju u zgradi (sever, zadnji sprat, podrum i sl.) potrebno je mnogo više energije da bi se zagrejali na navedene temperature – drugim rečima, radijator u ‘izloženom’ stanu, čiji je ventil postavljen na ‘3’ će potrošiti više energije da bi postigao 18°C od radijatora u ‘zaštićenom’ stanu. Pripazite na izolaciju i stolariju – ako se radijator nalazi ispod prozora kroz koji neprekidno prolazi hladan vazduh, ventil će stalno propuštati toplotu u radijator.

Naplata potrošnje.

U novoizgrađenim objektima, koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja po novoj metodologiji, JKP „Beogradske elektrane“, u periodu od 01.- 05. dana u mesecu očitavaju ukupno isporučenu toplotnu energiju, preko mernog uređaja ugrađenog u toplotno-predajnu stanicu.

Na priznanici za Infostan biće stavka „grejanje angažovana snaga“ koja se za prvu grejnu sezonu obračunava za period od 6 meseci, a po isteku tekuće grejne sezone (tekućeg obračunskog perioda) naplaćuje se 12 meseci. Stavka „grejanje“ će se naplaćivati 6 meseci (u periodu grejne sezone).

Krgovic nam je postavio informator o ovoj naplati.

Kako radi termostatski ventil?

Svaki broj na termostatskom ventilu označava određenu temperaturu.

Termostatski ventil neprekidno meri temperaturu u sobi. Ukoliko je temperatura sobe niža od temperature na ventilu, ventil se otvara i radijator se zagreva. Kada se u sobi postigne temperatura zadata na ventilu, ventil će sam, automatski, zaustaviti dotok toplote. Na ovaj način, ventilom postavljate željenu udobnost koja ostaje konstantna, a dotok toplote se reguliše automatski kako bi se održavala postavljena temperatura sobe. Oznaka ‘*’ služi za održavanje minimalne potrebne topline u cevima kako bi se sprečilo zamrzavanje, i koristi se u posebno hladnim vremenskim periodima, kada ne želite da koristite grejanje.

Ventili u ormarima u spoljnim hodnicima.

Ventile u ormarima u hodniku je izvođač u obavezi da postavi u odgovarajući položaj. On je definisan i u Glavnom mašinskom projektu i zavisi od položaja stana, broja grejnih tela itd. Ovi ventili, praktično, treba da obezbede da sva grejna tela greju a da pri tome ne šušte ventili u toku rada. Stanari ne bi trebalo da ih diraju već da traže od izvođača radova da ih podese tako da imaju dobro grejanje bez značajnije buke.

Da li grejanje utiče na pojavu kondenzacije na prozorima i zidovima?

Sistem grejanja ne utiče na pojavu kondenzacije, već:

• Nova zgrada kod koje se nisu osušili zidovi i konstrukcija
• Boravak većeg broja ljudi
• Sušenje veša
• Nedovoljno provetravanje kupatila posle tuširanja
• Neredovno provetravanje prostorija

Kondenzacija se dešava na hladnim mestima i najčešće su to prozori i tzv. hladni mostovi – delovi konstrukcije gde je prekid u izolaciji. Jedino rešenje je povremeno i što kraće provetravanje (pored izbegavanja gore datih uzroka).

Da li se dešava da u stanovima u istoj vertikali zgrade bude razlika po nekoliko stepeni u temperaturi?

Ove razlike mogu da se dese u slučaju:

• Loše ugrađena stolarija koja ne dihtuje.
• Više neuseljenih okolnih stanova ili stanova koji su isključili grejanje.
• Neregulisan protok kroz grejna tela u nekom stanju.
• Dobici toplote od boravka više osoba, električnih aparata (kuvanje, peglanje, usisavanje)

Šta raditi kada se duže vreme ne boravi u stanu?

Smanjenje grejanja kada stanari nisu duže vreme u stanu je kompromis između uštede i komfora. Ušteda je veća što je duže trajanje smanjenja temperature. To znači da se smanjenje više isplati kada se stan napusti na duže od jednog dana. Sa druge strane svako preterano smanjenje utiče na komfor stanara. Kada dođete u stan koji je nekoliko dana bio na (*) a napolju je minus, trebaće mu nekoliko sati da se zagreje. Sve je ovo pitanje ličnog doživljaja konfora i želje za uštedom. Neko neće želeti da se „igra sa ventilima“ zbog uštede od 10-15% računa za grejanje.

Onima koji su veoma često odsutni na duže vreme preporučujem ugradnju ventila kojim se grejanje može pokrenuti i zaustaviti preko internet pristupa. Oni koji svaki dan odlaze na posao i vraćaju se u isto vreme (a u međuvremenu nikog nema u stanu) mogu, uz relativno male troškove, ugraditi termostatske ventile sa tajmerom koji će uključivati i isključivati grejanje u željeno vreme.

Za dodatnu diskusiju o grejanju slobodno se pridružite forumu (klik ovde) ili prokomentarišite ispod šta je potrebno dodati/izmeniti u ovom članku.